Jump to content

mioljub67

TcS Korisnik
  • Broj Poruka

    19
  • Pridružio se

  • Zadnja poseta

  • Dani Pobede

    1
  • Vreme Online

    2d 21h 36m 14s

mioljub67 poslednji put pobedio na dan Maj 25 2020

mioljub67 je imao najviše lajkovan sadržaj!

Reputacija Zajednice

1 Neutralan

O članu mioljub67

  • Rangiran
    Novi član

Vozilo

  • Proizvođač:
    Toyota, Daihatsu
  • Model
    Auris, Sirion

Profile Information

  • Grad:
    Lazarevac
  • Država

Skorašnji Posetioci Foruma

Blok nedavnih posetilaca je onemogućen i ne prikazuje se drugim korisnicima

  1. mioljub67

    Auris odvajanje kvacila

    Meni na novom Aurisu i Yarisu malo vislje nego na Xsari i Fiesti.Majka mi u godinama i kad predje u Aurisa ne moze da se privikne jer je za trecinu vislje i onda dodaje gas kao da krece pod rucnom a auto nikako da krene, a motor vec u velikim obrtajima i onda kad uhvati uvek cimne kao da je pocetnik.
  2. mioljub67

    VSC TRC off check engine Toyota Avensis 1.8 vvti

    Sto znaci da ti BRC (preterano skup i izvikan uredjaj) nije dobro nastelovao smesu pa su sonde imale drugacija ocitavanja nego sto je na benzinu. A plinski uredjaji kopiraju rad motora na benzin. Ja sam na plinu presao skoro 300 000km sa 1.0 motorom i meni je cek lampica sijala godinam dok pravi majstor nije podesio smesu plina i sada se pali samo kad otkaze neka plinska dizna koja kosta par stotina dinara (Valtek je u pitanju).
  3. mioljub67

    Motor 1KR-FE

    Tacnije od 2008 do 2012 je bio naj motor godine do pojave fordovog 1.0 eco boost
  4. mioljub67

    Potreban savet oko izbora (kupovine) Toyote Yaris...

    A ja presao za 12 god 290 000 sa jednim 1.0 i plus sa Fiestom jos 40 000km i sa ocevim jos oko 10 000km ovde u Srbiji. Znaci 340 000km, pa racunajte koliko su presli ovi 2003-2006 godista iz uvoza sa 140 000-180 000km na satu Skoro sam se otarasio Forda i kupio Yaris 2016 kod Toyote NS i trazenjem auta gledao Astru K i Auris Dizele 2016 i 2017 godiste iz uvoza i svi bili od 180 000km- 210 000km
  5. mioljub67

    Yaris 1.0 / 1.3 / 1.4

    Jesi li kupio koji. Ja imam taj Daihatsu 1.0 sa 3 cilindra 2008 69ks i ugradjen plin na njemu. Trenutno je 290 000km (prvi vlasnik sam). Na benzinu nista se nece osetiti u voznji , dok na plinu odmah oseti i uzbrdicu i klimu, ali zato sa 1600din prelzi do 400km. (oko 6,2L plina) Isao i za CG sa njim. ali mora cesto u manju brzinu pa mu potrosnja bila veca nego inace. Od skoro imam i 1.33 99ks 2016 isto na plin. presao tek 50 000km. E kod njega se ne oseti ni klima, ni uzbrdica, a potrosnja skoro neznatno veca ( oko 6.5L plina) od motora 1.0. Merenje potrosnje je punjenje rezervoara uvek do kraja i ponistavanje km na 0.
  6. mioljub67

    akumulator za Yaris 1.0 vvt-i

    A kako auto zna kad je 45Ah. Akumulator se stavlja isti ili vise Ah od fabrickog. Koliko se akumulator isprazni toliko ce alternator dopuniti. Auto isto isprazni prilikom paljenja i onaj fabricki od 45Ah i bilo koji drugi i toliko ce ga alternator dopuniti. Jedino sto ce veci malo duze trajati, ali je zato i skuplji.
  7. mioljub67

    Benzin vs TNG – Potrošnja i performanse

    Imam plin i na 1.0ccm sa 3 klipa 69ks i na 1.33ccm. 99ks. Potrosnja im je slicna 6-7L na plinu. Nisam primetio da nije auto izasao uz neko brdo za ovih 12god i 280 000km (1.0 69ks) . Jednostavno se prilagodite karakteristikama auta. Potrosnja je nekih 6.0-6.5L plina sto je oko 20%-25% vise u odnosu na potrosnju benzina. Metoda je uvek sipanje punog rezervoara i ponistavanje kilometraze na 0. Jer ako se gleda po Bordu onda auto i ne trosi nista ( 4.2-5.3L benzin a 5.3-5.8L na plinu - tako pokazuje a u praksi 24-26L na oko 400km jer toliko staje u moj rezervoar) sto ni u teoriji ne moze osim ako se vozi nizbrdo. Ali je zato potrosnja u dinarima mnogo manja nego na benzinu i dizelu (trebalo bi da troseispod 4L dizela stoje nemoguce osim u fabrickim podacima ili po Bord kompu iz auta koji nikad nisu tacni.
  8. mioljub67

    Yaris 1.0- Plin

    kasnim 9 god, ali mozda neko procita. Nisi jedinstven 2009 isto ugradjen plin na taj 1.0 motor sa tri klipa, sad je 290 000km na satu. Potrosnja oko 6-6,5L plina (nema gradsku voznju - mozda 10%) Isto drmucka na leru. Uredjaj Agis sa Valtek diznama i Tomaseto isparivacem. Takodje fali tih desetak konja, ali na plinu. Kad je na benzinu sasvim je dovoljno 69kS za 960kg. Tacno oko 15-20% se gubi i u snazi i u potrosnji. Benzina trosi oko 5L a plina oko 6L na otvorenom i tako je svih ovih 11 godina. Sad imam i 2016 1.33 99KS isto plin i taj motor je taman za auto od preko 1000kg. Potrosnja je 6-7L skoro ista kao i 1.0 motor,samo sto ovaj ima snage mnogo vise.
  9. mioljub67

    Yaris 2017+ ,centralni naslon za ruku?

    SPiDER AUTO Beograd. imaju i lajsne za vrata 5700 din originalne (ne one dole siroke te su 8900din), a i naslone za ruke 8500din originalni-10200, univerzalni 6700 https://www.spiderauto.co.rs/?menu=pregledartikle&kat=1048&idartikla=8303 https://www.spiderauto.co.rs/?menu=pregledartikle&kat=848&gkat=8 https://www.spiderauto.co.rs/?menu=pregledartikle&kat=648&gkat=6
  10. mioljub67

    Yaris 1.0 - ugradnja LPG

    Novi podaci za potrosnju plina na motoru 1.33. Relacija Lazarevac-Vr.Banja i nazad (oko 260km i pin rezervoar do kraja) autoputem sa 4 osobe i pun gepek prtljaga + klima tacno 7.0L plina Posle 15 dana ista relacija, sve isto, ista kilometraza samo sad dve osobe i jedan kofer prtljaga isti uslovi voznje isto punjen rezervoar do vrha na istoj pumpi (NISovoj) 6.25L plina
  11. mioljub67

    Yaris 3 i dnevna svetla

    Imas jeftinih uredjaj na Kupujem prodajem koja to regulisu/
  12. mioljub67

    Benzin vs TNG – Potrošnja i performanse

    Evo jedan clanak iz servisa Rasic VSR (Valve seat recesion) - oštećenja ventila i mitovi o kapalicama Poslednjih dana se opet puno prica (vise piše, ali..) pa koga interesuje može ponovo da pročita. Većina "majstora" i majstora ne zna ni kako to funkcioniše i šta se dešava u komori za sagorevanje, pa evo imaju priliku da pročitaju... VSR ili "valve seat recession" Pojavu kod koje se događa da ventili (najčešće izduvni) ulaze u sedišta ventila nazivamo VSR-om. Problem VSR-a je smanjenje zazora između ventila i podizača ventila. Ako je proces dugotrajan ventili više ne zatvaraju kopmresioni prostor i užareni gasovi prilikom ekspanzije prolaze uz ventil i jednostavno ga "spale". Celi "proces" VSR-a događa se kod visokih temperatura koje vladaju u cilindrima za vreme ekspanzije smese goriva i vazduha. Kada je smesa dovoljno zasićena temperature su normalne i ventili su projektovani za takav rad. Problem se javlja u slučajevima kada je smesa siromašna tj. ima viška vazduha. Sa viškom vazduha javlja se i višak kiseonika koji se ne potroši prilikom sagorevanja smese, a to uzrokuje pojačanu oksidaciju i porast temperature (efekat gorionika za varenje). Iz tog razloga potrebno je podesiti gasnu mapu tako da u svim uslovima rada motora osigura dovoljno "bogatu" smesu gasa a samim tim I benzina. Tri su razloga zbog kojih dolazi do pojave VSR-a: 1. Usled povišene temperature koja se kod siromašne smese javlja u trenutku sagorevanja, a ona kod visokih obrtaja motora prelazi 2000 oC, dolazi do "kovačkog" efekta gde se ventil ponaša kao čekić, a sedište ventila kao nakovanj. Udarci užarenog ventila u užareno sedište uzrokuju "raskivanje" sedišta i "ulazak" ventila u samo sediste ventila. Pojava se dešava prilikom vožnje na gas, kao I benzin. 2. Drugi razlog za pojavu VSR-a je "glodanje" sedišta ventila. Površina glave ventila je naizgled glatka, međutim ako bi je pogledali pod jakim uvecanjem videli bi da je ona u stvari hrapava. Ista površina je i na sedištu ventila. Ventil se u svom radu prilikom pomeranja gore - dolje lagano okreće oko svoje ose. Ovo je namerno napravljeno zbog samočišćenja sedišta i glave ventila jer prilikom rada na benzin kao nusprodukt sagorevanja javlja se i garež (zato sto benzin nije čisto gorivo nego ima i puno aditiva). Ta garež se taloži na glavu ventila i na sedište i treba je konstantno čistiti. Prilikom rada na plin gareži nema i umesto da ventil čisti sedište on ga brusi i evo VSR-a. Ova pojava se javlja iskljucivo kod ventila I sedista koji su fabricki napravljeni od losih legura, pa je skoro neizbezno da ce se pojaviti I kod motora koji nemaju alternativni pogon, vec koriste samo benzin. 3. Treći razlog za VSR je "microwelding" efekat. Brzina zatvaranja ventila mora biti vrlo velika da se osigura sigurno i pravovremeno zatvaranje kod visokih obrtaja motora. Ako znamo da se brzinom povećava kinetička energija nekog tela onda vidimo da taj mali i lagani ventil ima veliku energiju prilikom udara u sedište. Kada dva metala sljubimo dovoljno velikom energijom (brzina² x masa) oni se lagano "zavare". Delići koji su "zavareni" prilikom odvajanja prelaze sa jednog komada metala na drugi, a onda se procesom iz tačke 2 uklanjaju. Pojava koja se javlja kod svih SUS motora... Rezime svega je: Današnji moderni motori konstruisu se tako da budu što manje kubikaže a da zadrže ili postižu veću snagu nego motori starije koncepcije. Da bi se to postiglo u izradi se koriste lakši materijali ili se smanjuje masa pokretnih elemenata u motoru. Ako se zadržimo samo na ventilima vidimo da su sve češći motori sa 4 i više ventila po cilindru koji imaju manju pojedinačnu masu a osiguravaju bolje i brže punjenje i pražnjenje cilindara. Uz sve prednosti imaju i manu koja se pokazuje kod rada motora na gas, a to je tanki sloj cementiranog dela na glavi ventila, manja dodirna površina sa glavom motora, a samim time i otežano odvođenje temperature sa ventila. Ako analiziramo rad motora na benzin: - imamo gorivo koje nije čisto tj. ne izgore svi elementi i javlja se čađ koju moramo čistiti itd.....(gore opisano) - imamo gorivo za koje su motor i elementi konstruisani tako da se izbegnu sve štetne situacije - imamo gorivo koje je vrlo lako precizno dozirati jer je u tečnom stanju - imamo benzinski ECU (kompjuter) koji osigurava maksimalnu koncentraciju štetnih gasova zavisno od EKO normi (EURO 1, 2, 3, 4) Ako analiziramo rad motora na gasu: - imamo gorivo koje je čisto, kao nusprodukt nemamo čađ, ali imamo problem sa ventilima kod motora koji te delove imaju napravljene od "loših" materijala (rešenje je u primeni zauljivača koji osigurava dovoljnu količinu "korisnih" naslaga na glavi ventila I sedištu ventila ( o Flash lube-u u narednom tekstu) - imamo gorivo za koje motor i elementi nisu konstruisani tako da se izbegnu sve štetne situacije pa zato moramo pažljivo odabrati gasni uređaj koji ugrađujemo i pravilno ga ugraditi I podesiti (mi postojimo zbog toga I sa ovom stavkom se ne treba puno opterećivati, ako majstor zna šta radi, a malo je takvih) -imamo gorivo koje je relativno teško dozirati jer je u gasovitom stanju, pa zato moramo posebnu pažnju posvetiti pri odabiru i kalibraciji gasnog uređaja - za postizanje maksimalnog učinka gasa, a da se istovremeno poštuju EKO norme za taj motor moramo imati plinski ECU koji će dovoljno brzo pratiti benzinski ECU i njegove potrebe za korekcijom smese. U suprotnom eto velikih problema..."ko ne plati na mostu, plati na ćupriji..." Ovaj tekst treba da vam pomogne u odluci oko odabira pravog servisera za ugradnju I stelovanje vaseg gasnog sistema. Uvek trazite majstora sa puno iskustva u ugradnji preporucenog sistema za vas tip motora, a izbor uredjaja koji ce biti ugradjen prepustite iskljucivo majstoru. dipl.mas.ing Ivan Todorovic AC Rasic I drugi tekst... FlashLube, JLM i ostali zauljivaci Još nešto o "flash lube" i ostalim zauljivačima.... Flash lube i ostali zauljivači imaju zadatak da kontrolisano obogate i "zaprljaju" smesu vazduha i gasa (u nasem slucaju TNG). Razlog leži u tome da gas za razliku od benzina sagoreva čisto tj. ne ostavlja za ventile "korisne" naslage koje sprečavaju preterano i ubrzano trošenje ventila. Dodavanjem bilo kojeg zauljivača u smesu gasa i vazduha postiže se trošenje ventila i sedišta kao i kada motor koristi benzin. Na mnogim forumima sam citao razne komentare o tome kako je i koji je tip zauljivaca potrebno montirati, pa sam zato i odlucio da napisem ovaj tekst. Vodi se i polemika da li je dobar mehanicki venturi sistem zauljivaca ili je bolje imati "ECU" zauljivaca (samo nam je jos on potreban...) Za one koji ne znaju, zauljivač koji je usisan zajedno sa smesom gasa i vazduha prilikom sagorevanja se pretvara u jedan spoj sličan polimeru i taloži se na sedištima i glavama ventila i "oponaša" tj. zamjenjuje nečistoće koje se javljaju prilikom sagorevanja benzina. Zbog ovoga zauljivac ne smeta ni jednom motoru, a kod onih koji imaju slabe siceve ventila svakako moze da pomogne. Ne skodi, a cim ne skodi znaci da koristi (Lane Gutovic ) Način doziranja je različit i svaki ima svoje mane i prednosti. FlasLube je dugo drzao primat u svetu sa svojom mehanickom kapalicom, a smatram da je JLM u poslednjih godinu-dve preuzeo primat, zahvaljujuci kvalitetu. Oba proizvodjaca imaju i elektronske verzije svojih kapalica, za koje cu vam odmah reci da su veeeeeliiiikaaaaa glupost i necemo se puno zadrzavati na njima vec cemo malo prouciti klasicne mehanicke sa doziranjem u jednoj tj. u vise tacaka. Testiranja koja smo u AC Rasic odradili sa obe varijante pokazuju da se u oba slucaja zauljivac ravnomerno trosi i dozira u svim opsezima broja obrtaja. Zasto je to tako? Ovo pitanje postavljam zbog onih koji smatraju da se zauljivac trosi samo kad je podpritisak u plenumu veliki (malo otvoren leptir gasa). Merenja su rađena proverom količine zauljivaca nakon 3 razlicita režima vožnje. Tvrdnja da zauljivac izlazi iz dozatora samo pod velikim podpritiskom i da zaštita nije dobra u visokim obrtajima motora istog trenutka pada u vodu, ako se prouci mehanika fluida. Mehanicka kapalica predstavlja klasican venturi sistem, za koji je jasno da funkcionise vec duze od jednog veka na SUS motorima. Za one koji su preskocili tu lekciju, to funkcionise ovako... Kod atmosferskih motora podpritiska nema samo kod punog gasa(skro otvoren leptir gasa- papucica gasa stisnuta do kraja) kada je izjednačen sa pritiskom okoline(atmosferski), međutim tada se javlja veliko strujanje vazduha koje prelaskom preko diznice zauljivaca stvara podpritisak na diznicii i izvlači zadatu količinu zauljivaca. Kada bi pogledali krivu koja pokazuje podpritisak na diznici zauljivača videli bi smo da se nedostatak podpritiska u usinoj grani nadomešta povećanim strujanjem vazduha koji usisava motor i opet stvara podpritisak na diznici zauljivača. Iz istog razloga je ovaj način doziranja primjenjiv i na turbo motorima jer iako postoji pritisak u usisnoj grani usisavanje cilindara stvara strujanje vazduha koje je dovoljno da izvlači zauljivac iz diznice. Da li ce sama funkcija zauljivaca biti dovoljna, najvise zavisi i od mesta na kojem se busi usisna grana i pod koji se uglom montira diznica. Svakako se tu razlikuju "majstori" i majstori, a nazalost sa sigurnoscu tvrdim da 90% "majstora" pojma nema sta je uopste venturi efekat i "kako sve to uopste radi". Istina je i da bilo koji zauljivac ima bolju funkciju od nikakvog. Potrebna količina zauljivaca je 1:1000 što znači 1L zauljivaca na 1000 L plina i zato je bitno razmisliti o kolicinama zauljivaca koje se potrose. Sto je motor veci i sto mu je veca potrosnja, samim tim i kolicina zauljivaca naravno treba da bude veca, ali isto tako treba paziti i ne preterivati u kolicinama. Deset kapi u minuti ce zadovoljiti vecinu motora, sa tom razlikom sto za motore malih zapremina i niske potrosnje gasa kolicina zauljivaca moze biti i manja (6-9 kapi)dok kod motora velikih zapremina i potorsnje gasa od 17-25 l/100km kolicina zauljivaca moze da bude i 15-18 kapiu minuti. TEKST MOZETE KOPIRATI I POSTAVITI NA FORUMIMA, ALI MAKAR NAVEDITE IZVOR I AUTORA. HVALA dipl.mas.ing. Ivan Todorovic AC Rasic
  13. mioljub67

    oće me prelazne godine.....Yaris 2005

    Kupio pre mesec dana Yaris 1.33 2016 takodje ugradjen plin (Lovato sa kapalicom) preso 47 000km. Kod mene tek 1000km pa ne mogu reci jos uvek utiske, ali mislim da je potrosnja manja za oko 0.5L nego na onom motoru 1.0 ali to cu tek znati kad se potrosi nekoliko rezervoara. Pisao sam u drugoj temi o TNG na 1.0 motoru koji imam i koji je presao 288 000km od toga na TNG 260 000km Inace zadnja tri dopunjavanja plina na onom autu 1.0 na oko 300km je bilo izmedju 17-19L plina. Potrosnja benzina nije pracena jer se sipa oko 1000din na mesec do mesec ipo. 1.0 motor kasnije prebacuje na plin nego 1.33 jer mu treba vise vremena da zagreje isparivac. razlika je po mojoj proceni negde oko oko 1km. Inace kad je zagrejan motor na plin se prebacuje posle 10 sec od startovanja motora. Plin se u svakom slucaju isplati, samo je pitanje koliko ko prelazi Km i kada ce da otplati investiciju koja nije jeftinija od 500-600E
  14. mioljub67

    Yaris 1.0 - ugradnja LPG

    Kupio pre mesec dana Yaris 1.33 2016 takodje ugradjen plin (Lovato sa kapalicom) preso 47 000km. Kod mene tek 1000km pa ne mogu reci jos uvek utiske, ali mislim da je potrosnja manja za oko 0.5L nego na onom motoru 1.0 ali to cu tek znati kad se potrosi nekoliko rezervoara. Inace zadnja tri dopunjavanja plina na onom autu 1.0 na oko 300km je bilo izmedju 17-19L plina. Potrosnja benzina nije pracena jer se sipa oko 1000din na mesec do mesec ipo. 1.0 motor kasnije prebacuje na plin nego 1.33 jer mu treba vise vremena da zagreje isparivac. razlika je po mojoj proceni negde oko oko 1km. Inace kad je zagrejan motor na plin se prebacuje posle 10 sec od startovanja motora. Plin se u svakom slucaju isplati, samo je pitanje koliko ko prelazi Km i kada ce da otplati investiciju koja nije jeftinija od 500-600E
×